Nakon što je u ponedeljak, 6 februara, razoran zemljotres pogodio Tursku i Siriju, domaći mediji pod budnim okom prate i najmanje podrhtavanje tla koje se registruje u Srbiji i zemljama regiona, dok su naslovi neretko propraćeni senzacionalističkim porukama i predviđanjima. Sa druge strane, seizmolozi poručuju da razloga za paniku nema a psiholozi upozoravaju da mediji drže publiku u stanju permanentnog straha zbog čega građani stalno traže nove informacije.

“Tlo se ne smiruje”, “Ponovo se treslo blizu Srbije”, “Horor se nastavlja”, “Zašto Srbiju treba da brine zemljotres u Turskoj” – samo su neki od naslova u domaćim medijima prethodnih dana. Međutim, podatak da se samo u Srbiji u proseku godišnje registruje 1200 zemljotresa dovoljno govori da se tlo gotovo nikada i ne smiruje.

Seizmolog Slavica Radovanović naglašava za VOICE da je „apsolutno kontraproduktivno dnevno izveštavati o zemljotresima koje niko nije ni osetio“.

„Mi smo imali situacije da se u Srbiji desi zemljotres magnitude 4 stepana po Rihteru i da Seizmološki zavod zove medije da o tome izveštavaju a oni su smatrali da ima i važnijih vesti“, navodi Radovanović.

Čak i zemljotres od 4 stepena po Rihterovoj skali, koji gotovo da nema razornu moć, u Srbiji je retkost.

Sada je ipak i zemljotres magnitude 2 stepena postao vest. Od kada su se desili razorni zemljotresi u Turskoj i Siriji, vest da je u Srbiji registrovano bilo kakvo podrhtavanje tla postala je gotovo svakodnevna u domaćim medijima.

Međutim, samo od početka ove godine Srbiju je pogodilo 167 zemljotresa, pokazuju podaci Seizmološkog zavoda. Od toga, najveći broj njih registrovan je u Majdanpeku i Boru – 116.

Pored Kraljeva u kojem je poslednjih desetak dana zabeleženo nekoliko zemljotresa magnitude između 1.5 i 2.2 stepena Rihterove skale, mediji su izveštavali i o „zaljuljavanju na istoku Srbije“, odnosno u Boru i Majdanpeku, gde se zemljotresi beleže gotovo svakodnevno.

„Kada je reč o Boru i Majdanpeku, često se zapravo registruju miniranja. Takva miniranja uopšte nisu zemljotresi i ne govore apsolutno ništa o seizmičkoj aktivnosti“, naglašava Radovanović.

Sa druge strane, psihološkinja Tanja Bokun ocenjuje za VOICE da ovakvim načinom svakodnevnog „bombardovanja“ vestima, mediji šire paniku među građanima.

“Na objavama portala na društvenim mrežama ogroman broj vesti je propraćem naslovima ‘Šokantno’, ‘Horor’, ‘Božija kazna’, ‘Da li je moguće’… Zatrpavanje vestima dovodi do apsurda da uz ovakve naslove vesti koje zapravo to i nisu dobijaju medijski prostor. Publiku mediji tako drže u stanju permanentnog straha, panike, zbunjenosti i potrebe da i dalje traže nove informacije. A kada smo u takvom stanju, svest nam je sužena pa su naše mogućnosti da racionalno tumačimo sadržaj i pridajemo mu onaj značaj koji mu i pripada – znatno umanjene”, pojašnjava Bokun.

ŠTA JE JAK ZEMLJOTRES I DA LI JE SVAKI VREDAN PAŽNJE?

Umesto panike koja se širi, seizmolog Slavica Radovanović naglašava da trebamo biti svesni prednosti blagih zemljotresa o kojima se sada svakodnevno izveštava.

“Bilo bi najbolje kada bismo stalno imali male zemljotrese i da se nigde ne nakuplja seizmička energija i da nigde nemamo snažan zemljotres”, objašnjava ona.

Kao što je ranije spomenuto, samo od početka ove godine Srbiju je pogodilo 167 zemljotresa, a njihova prosečna magnituda iznosi nešto manje od 1,9 stepeni po Rihterovoj skali.

Prema rečima Radovanović, tek zemljotres magnitude 4 treba da zavređuje pažnju, jer može da prouzrokuje manju materijalnu štetu na starim objektima.

„Najjači“ zemljotresi od početka ove godine registrovani su u Kruševcu i Jagodini i iznose 2,6 stepeni Rihterove skale.
Kada je o prošloj godini reč, takođe nijedan zemljotres nije prešao magnitudu 4 stepena. Najjači zemljotresi registrovani su u Kruševcu (3,9), Čačku (3,6) i Aleksandrovcu (3,6).

Da bi se govorilo o nekoj „alarmantnoj“ situaciji, odnosno o tome da se povećava seizmička aktivnost na nekom području, Radovanović kaže da mora da bude ispoštovan niz faktora a ne samo broj zemljotresa.

„Moraju da se dogode ili malo jači zemljotresi ili da se stvarno dogodi veliki broj zemljotresa, ali ne magnitude 1.5 nego preko 2 stepena. Kada kažem veliki broj mislim 15-20 a ne 5 u nekoj oblasti koja dugo nije bila aktivna. Kraljevo je recimo seizmički aktivno područje. Ovakvih 4-5 zemljotresa registrovanih tamo ne govori ništa“, ukazuje ona.

Primera radi, zemljotres u Kraljevu 2010. godine iznosio je 5,4 stepena Rihterove skale i ovo je najjači zemljotres koji je pogodio Srbiju u ovom milenijumu.

MEDIJSKA PAŽNJA (NE)OPRAVDANA

Prema rečima dr Stefana Janjića sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, normalno je da mediji sada opširnije izveštavaju o zemljotresima u Srbiji i regionu zbog onog razornog koji je pogodio Tursku i Siriju.

“Treba imati u vidu i Bader-Majnhof fenomen: kada primetimo nešto novo i neobično, ubrzo ćemo steći utisak da je to nešto postalo češće, iako mu u suštini samo posvećujemo budnu pažnju koju ranije nismo iskazivali. U tom svetlu se prethodnih meseci opravdano postavljalo pitanje da li su vozovi u Srbiji odjednom počeli masovno da iskaču iz šina ili se to dešavalo i ranije, ali uz daleko manji publicitet”, objašnjava Janjić za VOICE.

Ovaj fenomen može se ilustrovati, recimo, primerom zemljotresa koji je 13. novembra prošle godine pogodio Aleksandrovac sa magnitudom 3,6 stepeni, odnosno znatno većom nego svi zemljotresi koji su registrovani u Srbiji od početka ove godine. Tada je značajno manji broj medija izveštavao o ovom zemljotresu i na manje “dramatičan” način nego što je sada slučaj za zemljotresom jačine 2,4 stepena po Rihteru koji je pre nekoliko dana pogodio Kraljevo.

Zgodan primer je i situacija sa korona virusom koju je kao temu “zbrisao” rat u Ukrajini, dok je ovu temu u drugi plan svrstao zemljotres u Turskoj i Siriji.

“Ljudi se zaražavaju virusom korona i umiru od posledica kovida čak i onda kada više niko ne želi da čita o tome. Građani Turske i Sirije dugo će se oporavljati od ovih zemljotresa, mnogo duže nego što će potrajati zainteresovanost svetske javnosti za njihove muke”, naglašava Janjić.

Međutim, veliku pažnju svakom zemljotresu sada ne pridaju samo mediji u Srbiji.

Student političkih nauka iz Rumunije Razvan Foncea kaže za VOICE da mediji u ovoj zemlji, koju je inače u utorak, 14. februara pogodio jak zemljotres magnitude 5,7 stepeni po Rihterovoj skali, sada više izveštavaju u podrhtavanju tla nego inače. Takođe, prema njegovim rečima, “neki javni akteri sada promovišu svoje teorije zavere i izazivaju paniku”.

“Postoji neka vrsta osećaja nesigurnosti koja se širi kod javnosti”, kaže Foncea.

Novinarka Maya Bozhinova iz Bugarske navodi da mediji u ovoj zemlji sada češće izveštavaju o zemljotresima, čak i ako nisu toliko značajni.

“Međutim, izveštavaju o zemljotresima magnitude preko 3 stepena o slabijima ne”, navodi ona.

Kada je o reč o lažnim vestima, pojedine uticajne osobe i u Srbiji plasirale su neproverene informacije da su zemljotres u Turskoj i Siriji izazvale zemlje zapadnog sveta, a kroz priču se provukao i HAARP Nikole Tesle.

Novinar portala Fake News Tragač Stefan Kosanović kaže za VOICE da nisu detektovali mnogo lažnih vesti, ali da se trenutno bave navodima o HAARP-u i drugim fenomenima koji se vezuju za zemljotrese.

“Tokom prvog dana snažnih zemljotresa koji su napravili značajnu štetu u Turskoj i Siriji u medijima smo primetili zastareli video-snimak koji prikazuje razoran cunami koji je 2018. pogodio Indoneziju. Više od deset portala s našeg govornog područja izvestilo je kako je ovaj cunami zabeležen tokom dana u Turskoj i svoje tekstove senzacionalistički naslovilo. Trenutno se bavimo vestima koje govore da ja HAARP ‘imao posla u Turskim zemljotresima’, a kao dokaz takvih tvrdnji priloženi su video-snimci svetlosti koja se na nebu u Turskoj mogla videti neposredno pre podrhtavanja tla”, navodi Kosanović.

‘NEPRIMERENIM IZVEŠTAVANJEM DO PERMANENTNE UZENIMRENOSTI‘

Pored izveštanja o posledicama zemljotresa u Turskoj i Siriji, ali i registrovanim zemljotresima u Sribiji i regionu, u medijima se sada i češće govori o seizmičkom “potencijalu” Srbije.

Kao primer nepotrebnog širenja panike seizmolog Slavica Radovanović izdvaja izjave pojedinih stručnjaka u medijima da je “seizmička aktivnost u Srbiji porasla”.

“Neki neuki seizmolog je prebrojao zemljotrese i zaključio kako je seizmička aktivnost u Srbiji zapravo porasla, uporedivši sadašnji broj registrovanih zemljotresa sa registrovanim brojem iz 80-ih ili 90-ih godina. To je apsolutno pogrešno. Mi smo do 1995. godine imali jednu seizmološku stanicu. I ona nije mogla da registruje magnitude ispod 3 na nivou cele Srbije. Nama su ljudi javljali da su se dogodili ti zemljotresi. Danas seizmološka mreže Srbije pokriva čitavu mrežu teritorije Republike Srbije. Reč je o visokoosetljivim seizmološkim stanicama. I mi u Srbiji sada imamo registrovane i najslabije zemljotrese magnitude ispod jednog stepena Rihterove skale“, objašnjava Radovanović.

Sa druge strane, psihološkinja Bokun ističe da aktuelno izveštavanje o zemljotresima pospešuje već postojeću uznemirenost kod građana zbog prethodnih kriza.

“Brzina kojom se nove krize smenjuju/dodaju dovodi do toga da se naša sposobnost da se uživimo ili saosećamo možda smanjuje, ali na taj način mi sebe štitimo od totalnog emotivnog iscrpljivanja. U isto vreme, ta permanentna uznemirenost se kroz neprimereno izveštavanje stalno održava”, naglašava ona.

DA LI IMA RAZLOGA ZA BRIGU?

Pre svega, Radovanović objašnjava da građani Srbije moraju biti svesni da je veliki deo zemlje zapravo seizmički aktivan.
Međutim, u proteklih sto godina Srbiju nisu pogodili zemljotresi jači od 6 stepeni po Rihterovoj skali. Stoga, seizmolozi kažu da zemljotresi jačine poput onog u Turskoj i Siriji teško da mogu da se dese u Srbiji.

Proteklih par dana pojedini seizmolozi navodno su izračunali da se u području centralne Srbije očekuje zemljotres magnitude 5 stepeni po Rihteru, a kao posledica zemljotresa u Turskoj, Siriji i onih blažih u region.

Radovanović objašnjava da se posle svakog novog zemljotresa uspostavlja i nova ravnoteža. Stoga, dodaje ona, zemljotresi koji se prethodnih dana beleže kako u Srbiji tako i region nisu posledica onog u Turskoj, već akumulacije seizmičke energije.

“Zemljotres koji se prvo desio u Turskoj i Siriji samo je pogurao da se zemljotresi sada dogode i kod nas brže nego što bi se inače dogodili. To je dinamika tekstonskih ploča. Možda bi se neki zemljotres inače dogodio za godinu dana, ovako se dogodio danas”, navodi Radovanović.

Tome se sada, prema njenim rečima, daje previše na značaju, a ljude treba upozoriti na “pravu opasnost koja postoji”.

“Živimo u seizmički aktivnom prostoru, ne branimo se stresom i panikom, branimo se dobrom gradnjom i adekvatnim ponašanjem“, zaključuje Radovanović.

Petar Alimpijević (VOICE)